Jubilarna nagrada

Najbitnije karakteristike prava na jubilarnu nagradu? Pod kojim ulovima, na koji način i u kojim rokovima možete da ostvarite pravo na jubilarnu nagradu?

Zakonom o radu propisano je da se opštim aktom odnosno ugovorom o radu može utvrditi pravo na jubilarnu nagradu. Zakonska formulacija jasno upućuje da utvrđivanje prava na jubilarnu nagradu nije  obaveza. Poslodavac ima mogućnost da svojim opštim aktom odnosno ugovorom o radu utvrdi parvo na jubilarnu nagradu, ali ne i obavezu. Obaveza za poslodavca nastaje momentom utvrđivanja ovog prava opštim aktom ili ugovorom o radu. U tom slučaju je dužan da zaposlenima omogući ostvarivanje prava u skladu sa propisanim uslovima.

Zakon o radu se ne upušta u bliže određivanje sadržine prava na jubilarnu nagradu iz razloga jer to prepušta poslodavcu. Sumirajući odredbe podzakonskih akata, postupanje u praksi i nedoumice koje imaju zaposleni i poslodavci, kao najbitnije karakteristike prava na jubilarnu nagradu mogu se izdvojiti:

• utrđivanje prava na jubilarnu nagradu nije  obaveza ustanovljena zakonom, već je poslodavcima preneto ovlašćenje da svojim opštim aktom ili ugovorom o radu regulišu uslove i način isplate jubilarne nagrade;

• isplata jubilarne nagrade je predviđena kao mogućnost koja postaje pravo koje obavezuje poslodavca momentom njenog propisivanja;

• sticanje prava na jubilarnu nagradu za vreme ostvareno u radnom odnosu ne vezuje se za vreme provedeno na radu, u smislu nepunog ili punog radnog vremena, već se računa prema kalendarskom vremenu provedenom u radnom odnosu;

• period osiguranja ostvaren po osnovu obavljanja samostalne delatnosti se ne računa u godine za jubilarnu nagradu, jer se ne radi o radu ostvarenom u radnom odnosu;

• jubilarna nagrada se ne vezuje za radni staž, već za određen broj navršenih jubilarnih godina rada u radnom odnosu (najčešće za 10,20,30,35 ili 40);

• jubilarna nagrada je nedeljivo pravo koje nije uslovljeno vremenom provedenim na radu, niti vrstom radnog odnosa;

• jubilarna nagrada se ostvaruje i isplaćuje u skladu sa odredbama opšteg akta koji važi u momentu sticanja prava;

• opšti akt, kojim je utvđeno pravo na isplatu jubilarne nagrade, ne može delovati retroaktivno tj. ne može se primeniti na pravo na jubilarnu nagradu koje je stečeno pre početka primene tog opšteg akta. Taj akt ne predstavlja osnov za ostvarivanje prava jer nema povratno dejstvo;

• poslodavac se ne može osloboditi obaveze isplate jubilarne nagrade ako je ovo pravo utvrdio svojim opštim aktom;

• poslodavac je u obavezi da obezbedi sredstva za isplatu jubilarne nagrade na dan utvrđen opštim aktom ili ugovorom o radu (ukoliko je navedenim aktima to predviđeno)

• poslodavac, po pravilu, donosi pojedinačni pravni akt – rešenje o isplati prava na jubilarnu nagradu;

• trenutak sticanja prava na jubilarnu nagradu i trenutak njene isplate su dva vremenski različita trenutka. Trenutak sticanja prava se vezuje za godinu u kojoj zaposleni navršava određene jubilarne godine i to obično u mesecu u kome se navršava konkretna jubilarna godina, posmatrano u odnosu na datum zasnivanja radnog odnosa. S druge strane, trenutak isplate se ne može uvek precizirati iako je rok najčešće određen konkretnim opštim aktom npr. u roku od 30 dana od dana kada zaposleni stiče pravo na jubilarnu nagradu ili se isplaćuje tačno određenog datuma u godini 

• u praksi se isplaćuju različiti iznosi jubilarne nagrade u zavisnosti od toga kako je opštim aktom ili ugovorom o radu utvrđena visina ovog prava. Pojedini poslodavci isplaćuju u visini prosečne zarade u RS prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku, negde je to prosečna zarada bez poreza i doprinosa a negde bruto iznos zarade zaposlenog, a veoma često je u visini neoporezivog iznosa koji je trenutnu 25.085 rsd

• Jubilarna nagrada se, po pravilu, isplaćuje u novcu ali to može biti i u vidu prigodnog poklona u određenoj novčanoj protivvrednosti (npr. sat, umetnička slika, novčanik, vaučer i sl.).

• pravo na jubilarnu nagradu, kao novčano potraživanje iz radnog odnosa, zastareva u roku od tri godine od dana nastanka obaveze.