Knjigovodstvene usluge - IM Accounting

Prema Zakonu o privrednim subjektima, preduzeće je pravno lice koje ostvaruje dobit na tržištu. Može biti organizovano kao akcionarsko društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću, ortačko društvo i ... 

Preduzetnik je fizičko lice koje obavlja delatnost na tržištu.

Zajedničko za doo i preduzetnika

• Registruju se u Agenciji za privredne registre
• Otvaraju tekući račun u banci ili po želji u više banaka
• Sva svoja plaćanja vrše bezgotovinski preko tekućeg računa
• Ukoliko obavljaju delatnost maloprodaje u obavezi su da koriste fiskalnu kasu
• Predaju poreske prijave na portalu Poreske uprave
• Mogu da budu u sistemu PDV, ali ne moraju
• Imaju identične poreske obaveze, osim stope poreza na dobit/prihode
• I preduzeća i preduzetnici predaju završni račun sa datumom 31.12. poslovne godine za koju se iskazuju podaci. Završni računi se predaju putem aplikacije na sajtu APR, prema trenutno važećim propisima.
• Mogu da imaju zaposlene radnike, ali ne moraju
• Radnici se prijavljuju elektronski u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja
• Obračun zarada za zaposlene radnike je potpuno isti
• 
  

Osnovne razlike su:

• Preduzeće, za sve svoje obaveze, odgovara imovinom preduzeća, a ne i ličnom imovinom (osim u situaciji kada poveriocima poveri i lične menice)
• Preduzetnik, kao fizičko lice, za obaveze svoje preduzetničke delatnosti, odgovara celokupnom svojom ličnom imovinom.
• Porez na dobit preduzeća je 15%
• Porez na prihod za preduzetnika je 10%
• Preduzeće za isplatu dividende (dobit iz poslovanja) plaća dodatni porez od 15%
• Preduzetnik za isplatu svoje dobiti ne plaća dodatni porez
• Preduzetnik, koji isplaćuje ličnu zaradu, sam određuje visinu iste i ona može biti manja od minimalne zarade
• Preduzeće je pravno lice i imovina preduzeća nije istovremeno i imovina osnivača preduzeća
• Preduzetnik je  fizičko lice i imovina preduzetničke radnje je istovremeno imovina fizičkog lica - preduzetnika
• Preduzetnik može da bira da li će biti paušalno oporezovan, u zavisnosti od delatnosti koju obavlja i tom slučaju nema obavezu da vodi dvojno knigovodstvo, preduzeće mora da vodi dvojno knjigovodstvo.
• Preduzetnik može privremeno da odjavi svoju radnju, tj da ode u mirovanje, preduzeće ne može privremeno da odjavi delatnost
• Preduzetnik može u bilo kom trenutku da zatvori svoju radnju, uslov je da je izmirio poreske obaveze
• Preduzeće prestaje sa radom jedino u slučaju likvidacije ili stečaja
• Vlasnik preduzetničke radnje može sam da odjavi svoju delatnost
• Preduzeće mora da imenuje likvidacionog upravnika da bi prestalo sa radom usled likvidacije
• Ukoliko su plaćene poreske obaveze, period trajanja gašenja preduzetničke radnje je nekoliko dana
• Potpupak likvidacije preduzeća traje nekoliko meseci

Preduzetnik mora da ispuni kriterijume iz tkz. testa samostalnosti kako on ili njegovi klijenti ne bi bili dodatno oporezovani, dok DOO ne mora

Ako su kupci pravna lica onda ima smisla ući  u sistem PDV odmah po osnivanju.

Ako su kupci fizička lica onda nema potrebe ulaziti u sistem PDV sve dok ne dostigne zakonom propisanu donju granicu od 8 miliona.

Knjigovodstvo Preduzetnici pravo na mirovanje imaju bez obzira da li je razlog za prekid poslovanja trenutni nedostatak posla, želja za odlaskom na odmor, zdravstveni probemi, ili bilo koji drugi uzrok.
Privremen prekid obavljanja deltnosti “paušalca”:

• Potrebno je podneti registracionu prijavu za promenu podataka APR-u uz popunjavanje dodatka 6 (Prekid, odnosno nastavak obavljanja delatnosti preduzetnika), a takođe je potrebno kao prilog podneti dokaz o uplati naknade za promenu, u iznosu od 850din. Registraciona prijava se u ovom trenutku podnosi lično ili putem pošte ali se očekuje da če APR početkom 2024. godine omogućiti I elektronsko podnošenje zahteva
• Nakon toga, potrebno je preuzeti rešenje iz APR-a o prekidu obavljanja delatnosti, koje se može dobiti u roku od 2-3 dana. Ukoliko se prilikom podnošenja prijave, opredelite za opciju dostave rešenja putem pošte, u tom slučaju procedura dobijanja ovog rešenja uglavnom produži za još nekoliko dana.
• Treći korak koji je potrebno napraviti je da se nakon preuzimanje rešenja od APR-a, na sajtu Poreske uprave podnese prijava PPDG-1R, za šta je propisan rok od 30 dana od dana prekida obavljanja delatnosti.

 

Privremen prekid obavljanja delatnosti preduzetnika koji vodi knjige

Privremen prekid obavljanja delatnosti preduzetnika koji vodi knjige je slična proceduri koju je potrebno sprovesti prilikom privremenog prekida obavljanja delatnosti “paušalca”, s tim što se u ovom slučaju podnosi poreska prijava PPDG-1S, kao i poreski bilans u roku od 30 dana od dana prekida obavljanja delatnosti.
Ukoliko je preduzetniku poznat datum nastavka obavljanja delatnosti, u tom slučaju, ima mogućnost da prilikom podnošenja poreske prijave za prekid obavljanja delatnost, unese i datum kada će obavljanje delatnosti biti nastavljeno, pa će se porezi i doprinosi obračunavati automatski nakon tog datuma.
Ukoliko taj podatak u trenutku podnošenja prijave za prestanak obavljanja delatnosti nije poznat, preduzetnik će imati obavezu podnošenja prijave za nastavak obavljanje delatnosti kada se za to odluči.

 

Porezi i doprinosi za vreme mirovanja

Za vreme trajanja mirovanja, preduzetnik nema obavezu plaćanja poreza i doprinosa. Međutim, ukoliko se preduzetnik opredeli za opciju da ne plaća doprinose u toku perioda mirovanja, prekida mu se radni staž, a takođe neće biti zdravstvno osiguran, odnosno, njegova zdravstvena kartica biće neoverena. Da bi preduzetnik obezbedio zdravstveno osiguranje i u tom periodu, potrebno je da plaća doprinose na obavezno socijalno osiguranje na najnižu osnovicu za obračun doprinosa,
Šta može, a šta ne tokom perioda mirovanja
Preduzetnik nema pravo da obavlja delatnost, pa tako nema pravo ni da vrši fakturisanje za vreme mirovanja, ali ima pravo da naplati svoje potraživanje iz perioda pre nego što je mirovanje nastupilo, kao i pravo da izmiruje svoje obaveze prema dobavljačima.

U periodu mirovanja, obaveze za komunalne usluge ne miruju, dakle, te obaveze se moraju plaćati i u periodu dok je preduzetnik u mirovanju.
Preduzetnik je u obavezi da na mestu na kojem obavlja delatnost, istakne obaveštenje u prekidu obavljanja delatnosti, a takođe je potrebno obavestiti i banke o privremenom obustavljanju poslovanja, dostavljanjem rešenja dobijenog od APR-a.

.

Ličnom zaradom smatra se novčani iznos koji preduzetnik isplati i evidentira u poslovnim knjigama kao svoje mesečno lično primanje uvećano za pripadajuće obaveze iz zarade.

Preduzetnik i preduzetnik poljoprivrednik mogu da se opredele za isplatu lične zarade.

Ukoliko se opredele za ovu poresku kategoriju tada je potrebno obavestiti Poresku upravu o tome da će se isplaćivati lična zarada. Najjednostavnije je da  se preduzetnik prilikom registracije opredeli za isplatu lične zarade i u toj situaciji nije potrebno dodatno obaveštavati Poresku upravu.

Paušalac i preduzetnik drugo lice ne mogu da se opredele za ovu kategoriju, već porez plaćaju prema rešenju Poreske uprave.

Ukoliko  se preduzetnik ne opredeli za ličnu zaradu?

Ukoliko se preduzetnik ne opredeli za ličnu zaradu tada će i porez i doprinose plaćati na ostvarenu dobit. Ukoliko je dobit manja od godišnjeg iznosa najniže propisane osnovice, tada će doprinose po rešenju plaćati na trenutno važeću najnižu propisanu osnovicu, koja se utvrđuje jednom godišnje. Isto pravilo važi ukoliko ima veliku dobit, tada će doprinose platiti na iznos najviše godišnje osnovice za plaćanje doprinosa.

Porez na prihod od samostalne delatnost platiće na ostvarenu dobit koja je iskazana u poreskom bilansu. Ukoliko preduzetnik posluje sa gubitkom, neće plaćati porez ali će i dalje imati obavezu da plaća doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

Visinu lične zarade preduzetnik određuje samostalno i u zavisnosti od nivoa prihoda i plana da utiče na visinu svoje buduće penziju opredeliće se za veću ili manju ličnu zaradu. Preduzetnik može da se opredeli za isplatu lične zarade  i u situaciji da je svoju preduzetničku delatnost osnovao iz radnog odnosa ili ako je penzioner.

Lična zarada poreska kategorija i nije definisana Zakonom o radu tako  da neto lična zarada preduzetnika može da bude ispod minimalne zarade, dok će se doprinosi platiti na najnižu propisanu osnovicu.

Osnovni razlog za želju da se promeni forma u kojoj se posluje jeste činjenica sa rastom biznisa, poslovanje preduzetnika postaje znatno ozbiljnije i da ne žele svi da njihova privatna imovina jednog dana bude možda ugrožena ukoliko nešto u poslu krene neplanirano, jer kao što je poznato, preduzetnik odgovara celokupnom svojom imovinom.

Prelaskom iz preduzetnika u DOO na ovaj način, preduzetnici bi mogli da izbegnu rizik da odgovaraju imovinom za obaveze koje u budućnosti nastanu za privredno društvo. Međutim, za obaveze koje su nastale dok je poslovao u formi preduzetnika, i dalje će odgovarati celokupnom svojom imovinom.

Prilikom prelaska preduzetnika u DOO, preduzetnik prestaje da postoji, dok se osniva novo privredno društvo koje dobija novi PIB i matični broj, a u dokumentima ostaje zabeležba da je pravno lice sledbenik preduzetnika koji je nekada postojao. Ova informacija je dostupna na APR i svako koga to interesuje, može da proveri date informacije, prilikom podataka i za ugašenog preduzetnika, ali i novog privrednog društva.

Tokom rada svakog privrednog društva nastaje veliki broj dokumenata. Određena dokumenta su nastala interno tj. kreira ih  samo privredno društvo odnosno preduzetnik, a ostala  eksterna pristižu od dobavljača, kupaca, poslovne banke, knjigovođe, državnih organa.

Nakon završetka poslovne godine i proteka određenog perioda postavlja se pitanje kako i koliko dugo treba čuvati poslovnu dokumentaciju.

Čuvanje poslovne dokumentacije uređeno je prema vrstama dokumenata različitim propisima.

Računovodstvene isprave su dokumenta na osnovu kojih je knjigovođa knjižio promene (računi, izvodi sa tekućeg računa, knjižna odobrenja/zaduženja, kalkulacije, obračuni poreza, rekapitulacije zarada, obračuni zakupa i tako dalje).

• Isplatne liste i analitička evidencija zarada čuvaju se trajno.
• Finansijski izveštaj (bilans stanja, bilans uspeha, statistički izveštaj i drugi izveštaji iz ovog seta) i Izveštaj o reviziji – 20 godina
• Dnevnik, glavna knjiga i godišnji izveštaj o poslovanju – 10  godina
• Pomoćne knjige (na primer KEP knjiga) i isprave na osnovu kojih se knjiži – 5 godina

Zakonom o privrednim društvima uređeno je da firme trajno čuvaju:

1. osnivački akt;
2. rešenje o registraciji osnivanja društva;
3. opšte akte društva;
4. zapisnike sa sednica skupštine i odluke skupštine;
5. akt o obrazovanju svakog ogranka ili drugog organizacionog dela društva;
6. dokumenta koja dokazuju svojinu i druga imovinska prava društva;
7. zapisnike sa sednica nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno;
8. ugovore koje su direktori, članovi nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno i članovi društva, ili sa njima povezana lica u smislu ovog zakona, zaključili sa društvom.

Čuvanje računovodstvene dokumentacije, lica odgovorna za čuvanje i poslovne prostorije u kojima će se čuvati moraju se definisati opštim aktom od strane privrednih subjekata, u skladu sa zakonskom regulativom iz oblasti arhiviranja i arhivske građe.

Dokumentacija koja izvorno nastaje u elektronskom obliku, treba i da se čuva u elektronskom obliku.

Neophodno je obezbediti da se elektronskim dokumentima može pristupiti tokom proteka vremena i da su pogodni za dalju obradu. U slučaju promene knjigovodstvenog ili poslovnog softvera od strane knjigovođe ili firme, podaci koji su pohranjeni u starom softveru moraju ostati dostupni. Odnosno, i kada licenca za korišćenje programa istekne, pa se u ovom programu ne mogu obrađivati neke nove poslovne promene, mora postojati mogućnost pregleda „starih“ podataka, onih koji su uneti i obrađeni u periodu kada je licenca bila aktivna.

Podaci koji se čuvaju u elektronskom obliku moraju biti tako pohranjeni da se obezbedi njihovo čuvanje u obliku u kom su napravljeni, poslati ili primljeni, a da se identitet pošiljaoca ili primaoca, kao i vreme i mesto slanja i prijema elektronske poruke može utvrditi. Tehnologije koje se primenjuju u postupku čuvanja moraju obezbediti zaštitu od naknadnog menjanja ili brisanja podatala, a subjekti su dužni da od 01.01.2024. godine primenjuju mere za pouzdano čuvanje elektronske dokumentacije.